Bilo je ovo poslednje prvenstvo sa 8 klubova i pretposlednje koje se održavalo u maju, odmah nakon ili neposredno pre takmičenja za kup. U vreme šampionata, u Ohridu se igrao ženski Međuzonski turnir, na kome je nastupilo i 5 naših šahistkinja. Zato su neke ekipe bile oslabljene neigranjem svojih najboljih igračica, Partizan - Milunka Lazarević, Crvena zvezda - Katarina i Ružica Jovanović, Mladost - Tanja Belamarić (Tereza Štadler je bila 5. učesnica turnira u Ohridu, ali ne znam u kom je klubu bila u to vreme).
Partizan je do titule došao u vrlo uzbudljivom finišu. Posle 4. kola, bili smo tek treći, sa 3 i po boda manje od Zvezde, te 3 od Mladosti. Ni posle 5. kola nismo se mnogo približili najvećem rivalu (samo za pola poena), pošto smo i mi i oni dosta ubedljivo porazili svoj protivnike, Kvarner sa 8:2, odnosno NŠK sa 7.5:2.5. U 6. kolu, Zvezda sa 6:4 u derbiju dobija Mladost, koja tako ispada iz trke, dok mi protiv Novosađana beležimo još jednu "osmicu". Dakle, pred poslednje kolo i veliki derbi, Crvena zvezda ima bod prednosti, a s obzirom da ima više meč - bodova, dovoljan joj je i minimalan poraz da zadrži titulu. Interesantno je da je za ovaj odlučujući susret u pomoć Zvezdi, iz Beograda avionom doputovala i Vera Nedeljković.
Mada je zabeležila pobedu, ni dolazak Vere Nedeljković nije pomogao Zvezdi da ostvari povoljan rezultat i zadrži titulu. Partizan je blistao na seniorskim tablama, i poveo sa 4 prema 0, a pobedom nad Konarkovskom Sokolov, prvi poen za branioca titule i smanjenje rezultata na 4:1, donela je upravo Nedeljković. Malo nakon toga, Nikola Karaklajić dobija Srđana Cvetovića, povećava na 5:1 i pitanje prvaka je praktično rešeno. Konačan rezultat od 6,5 prema 3,5, postavljen je nakon remija na prvoj tabli, između Svetozara Gligorića i Bore Ivkova.